Grupa istraživača je postavila košnice direktno ispod vodova visokog napona (765 kV, 60 Hz). Zatim su, tokom dužeg vremenskog intervala, posmatrani efekti (Greenberg i ostali, 1981). Košnice koje su se nalazile na tlu direktno ispod vodova (u normalnoj projekciji) bile su izložene najjačem električnom polju (7 kV/m)! Pčele su bile sposobne da osete da nešto nije u redu i reagovale su zapanjujuće svrsishodno, gotovo da nema razloga ne reći – inteligentno! Jadne pčele su pokušale da se izoluju od visokog napona time što su obložile celokupnu unutrašnjost košnice neuobičajeno debelim slojem propolisa! To je materijal koji pčele koriste za sve vrste hidro izolacionih i termoizolacionih radova tokom gradnje. Propolis zaista ima i elektroizolaciona svojstva! Nažalost, to nije bilo dovoljno da bi se zaštitile od ekstremno jakog električnog polja.
Pošto su učinile sve što je bilo u njihovoj moći da se zaštite, pčele su uskoro počele da ispoljavaju negativne efekte: postale su razdražljive, košnice su privređivale i dobijale na težini unetog meda znatno sporije nego obično, društva su počela da gube matice i da prave abnormalne matičnjake, a količina legla je značajno smanjena. Sve je to uticalo na drastično smanjeno preživljavanje ovih društava tokom zime (Greenberg i ostali, 1981). Društva koja su se nalazila dalje od električnih vodova ispoljavala su manje abnormalnosti. U polju slabijem od 4,1 kV/m, pčele nisu oblagale košnicu dodatnom izolacijom, niti su gubile maticu. Život društva je tekao relativno normalno. Ovi pomalo čudnovati eksperimenti imaju svoju praktičnu vrednost. Ako pčelarite u blizini vodova visokog napona, izmestite svoje košnice barem 25 m (što dalje, to bolje) od stubova!
Obavljeni su i eksperimenti u kojima su pčelinje larve izlagane dejstvu jakog magnetnog polja. Konstantno magnetno polje jačine 7 T nema značajan efekat na embrionalno i larveno razviće pčela (Kefuss i ostali, 1999).
Last modified: October 19, 2022
