Tekst napisao: dr.Dejan Stefanović, sef poljoprivredne savetodavne službe Negotin Tekst pripremio: Rados Cmiljanovic
Eksperimentalna i klinična ispitivanja pokazala su da različite vrste meda imaju različit hemijski i biološki sastav, kao i razna hranjiva i lekovita svojstva. To zavisi od botaničkog porekla nektara i geološke strukture u okolini pčelinjaka.Rezultat korišćenja meda u apiterapiji zavisi od pravog izbora odgovarajuće vrste meda za određeni problem/oboljenje.Medonosne biljke su one biljne vrste koje obezbeđuju izvor hrane pčelama u obliku nektara i/ili polena.Prema Crane (1990), od svih cvetnih biljnih vrsta u svetu samo 16% doprinosi medonosnim pčelama kao izvor hrane.Štaviše, nisu sve medonosne biljke podjednako važne za pčele i proizvodnju meda. Samo 1,6% medonosnih biljaka predstavljaju izvor većine svetske proizvodnje meda (Crane, 1990).Ovo ukazuje da za svaku geografsku regiju postoji mali broj biljaka koje predstavljaju važan izvora nektara i od izuzetne je važnosti da se okarakterišu prema stepenu njihovog značaja u proizvodnji meda u pojedinim regionima.Hemijski sastav polena i nektara/meda prvenstveno zavisi od biljnih vrsta, ali i od drugih faktora –klimatskih uslova, tipa zemljišta, itd.Nektar predstavlja neophodan izvor energije tokom života medonosne pčele.Nedostatak ugljenih hidrata u nektaru u proleće ograničava broj larvi pčela koje se uzgajaju, naročito ako su i zimske zalihe hrane u košnici potrošene (Brodschneider and Crailsheim, 2010).Koncentracija šećera u nektaru u proseku iznosi 30-45%Sadržaj šećera u nektaru glavni je sastojak koji utiče na posetu insekata cvetovima biljaka (Baker and Baker, 1983; Adler 2000; Ogbemudia and Thompson, 2014).Što je veća koncentracija šećera u nektaru pčelama su privlačniji cvetovi.Pčele ne osećaju nektar slatkim ako je sadržaj u njemu manji od 4%(Örösi, 1968). Prema Gulyas (1975) sadržaj šećera u nektaru može da varira od 3 do 75% .Pčele ne posećuju cvetove čiji nektar ima manje od 8% šećera(pojedine literature navode <5%).Pčelinja zajednica može vešto da bira između izvora nektara. Selektivno će iskoristiti najprofitabilniji izvor nektara u okolini i brzo će preusmeriti svoje napore u traženju hrane nakon promena u lučenju nektara.Na osnovu detaljnih studija dinamike sekrecije nektara i koncentracije ukupne rastvorljive čvrste materije (TSS), moguće je proceniti potencijale biljaka za proizvodnju meda.
Naziv biljke i procenat šećerau nektaru
- Divlji kesten 69 Bagrem 55(36-55)
- Bagremac 53 Boražina 53
- Potočnjak 52 Kupina 49(do 35)
- Malina do 48 Uljana repica 46
- Esparzeta 45 Jabuka 15-55
- Evodija 44,2-64,3 Heljda 43
- Mrtva kopriva 42 Zvezdan 40
- Bela detelina 40 Maslačak 40
- Kokotac 36 Lipa 35
- Različak 34 Džanarika 34
- Suncokret 32(36,8-58,7) Inkarnatska detelina 31
- Facelija 28(50) Biserak 23
- Šljiva 23,9-28 Crvena detelina 23
- Bob 22 Lipa 20-70
- Trešnja 21(30-54) Višnja 18-60,6 (16-30)
- Kajsija 13-25
Jašmak, K. (1973); Plavša, N. i Nedić, N. (2015)
U nektaru ima i drugih materija − fosfora, gvoždja, soli i dr. , mada u malim količinama, a nalaze se još i razne aromatične i eterične materije, koje mu daju miris, a i ukus karakterističan za odredjene biljke.Na količinu i sastav izlučenog nektara utiču mnogi faktori, a prvenstveno: vrsta biljke, sastav zemljišta, toplota, vlaga i vetar.Pojedine vrste biljaka imaju različite sposobnosti izlučivanja nektara. Odatle i razvrstavanje biljaka u odlične, vrlo dobre, dobre i slabe medonoše. Neke biljke i ne izlučuju nektar ili ga izlučuju vrlo slabo, pa su ipak uvršćene u medonosne zbog cvetnog praha koga obilno daju.Obzirom da pčele sakupljaju polenova zrna sa velikog broja biljnih vrsta na datom lokalitetu, polen koga pčele unose u košnicu predstavlja mešavinu polenovih zrna. Konzumirajući mešavinu različitih tipova polena, pčele teže da obezbede bolji nutritivni balans.Ako ima mogućnosti da bira, pčela konzumira mešovitu polensku hranu(sa različitih biljaka)jer opstaje duže kada se hrani mešavinom polena nego kada se hrani polenom samo jedne biljne vrste.Bez biljaka cvetnica nema nektara i polena.Bez nektara i polena nema meda (izuzev medljike)i perge, te nema ni ishrane legla i pčela.
-AKTIVNI PRINCIPI U MEDONOSNIM BILJKAMA
Biljke sadrže jedinjenja koja ispoljavaju terapeutske efekte u organizmu čoveka i koje koristimo u te svrhe.Podela se vrši prema prema: hemijskoj strukturi, načinu delovanja i primene.Ono što je svima zajedničko je da prema poreklu svi predstavljaju sekundarne metabolite biljaka.Primarni metabolizam biljaka je fotosinteza (H2O+CO2+sunčeva energija=ugljeni hidrati).Primarni metaboliti obezbeđuju rast, razvoj i opstanak biljnog organizma.Sekundarni metaboliti nastaju katabolizmom (razlaganjem) i transformacijom primarnih metabolita.Sekundarni metaboliti nisu neophodni za rast, razvoj, razmnožavanje ali upotpunjuju funkcionisanje organizma (omogućuju adaptaciju na stres –abiotski i biotski).Dugoročno, njihov nedostatak smanjuje plodnost i sposobnost preživljavanja–neophodni za preživljavanje.To su biološki aktivne supstance, koje su specifične za određene vrste, a ljudi ih koriste kao lekove, začine itd. Sekundarni metaboliti koji aktivno učestvuju u sastavu pčelinjih proizvoda su:
Vitamini (med, polen, perga, vosak, met.mleč)
•Flavonoidi (propolis, vosak)
•Minerali (med, mat.mleč, polen, perga)
•Mikroelementi (med, mat.mleč, polen, perga)
•Etarska ulja (med, propolis)
•Glikozidi (propolis, polen)
•Organske kiseline (mat.mleč, polen)
•Smole (propolis)
Minerali u medu većinom potiču iz nektara ili medljike i polena.Oni se transportuju iz zemljišta do biljke posredstvom korenovog sistema, prolaze do nektara, a zatim do meda.Aminokiseline u medu potiču iz ekskreta pčela i iz nektara, odnosno medljike, a najviše iz polena(određivanje aminokiselinskog profila može poslužiti za klasifikaciju meda prema botaničkom poreklu).Teški metali potiču od industrije, saobraćaja, primene veštačkih đubriva kojasadrže kadmijum, kao i pesticida.
Pčelinji polen se koristio kao hrana i lek od davnina do danas. Sadrži primarne i sekundarne metabolite, zbog čega pokazuje širok spektar bioaktivnih svojstava, kao što su antioksidativna, antiinflamatorna, antikancerogena, antibakterijska, fungicidna, antineurodegenerativna aktivnost.Međutim, polen može sadržati razne kontaminente. Zaključak jedne brazilske studije je da se polen, zbog svoje podložnost ikontaminaciji neorganskim elementima, može smatrati korisnim bioindikatorom zagađenja životne sredine.Metali u tragovima iz vazduha se mogu deponovati na dlačicama tela pčele i zajedno sa polenom dospeti ukošnicu. Isto tako, može ih apsorbovati cvetni nektar ili se mogu transportovati putem vode ili medljike.Sve ovo rezultuje zagađenjem pčelinjih proizvoda i narušava njihovu bezbednost i kvalitet.
-PRIMENA PESTICIDA I UTICAJ NA PČELARSTVO
U svetu se potroši >3.000.000 t/godišnje (najviše u SAD).Primena pesticida u poljoprivredi je neizbežna i neophodna u cilju povećanja produktivnosti. Međutim, ukoliko se sprovodi bez kontrole i na neadekvatan način, što je, na žalost, česta pojava, može dovesti do vrlo ozbiljnih posledica, između ostalog, do ugroženosti pčelinjih društava i kontaminacije njihovih proizvoda.Radijus kretanja pčela u potrazi za hranom je oko 5-6 km. Sredina iz koje skupljaju nektar, mednu rosu i polen neretko je pod većim ili manjim uticajem zagađivača (često usled aktivnosti ljudi).Podela prema nameni:Insekticidi,Akaricidi,Herbicidi,Fungicidi,Rodetocidi,Nematocidi,Algicidi,itd…
Prema istraživanjima u SAD najčešće je zagađen polen.Spoljašnji elektostatični naboj pčele je pozitivan, 30-50 pC (pikoKulona). Polen je negativno naelektrisan i veoma lako se lepi za dlačice na pčeli. Međutim, isto se dešava sa česticama pesticida.Formulacija pesticida: WP (praškasta) i WG (granularna) su najopasnije jer su njihove čestice veličine slične veličini polena, pa se lako kače za pčelu i unose u košnicu.U kontaktu sa letalnom dozom uginjavaju van košnice.U kontaktu sa subletalnom dozom (koja nije dovoljna da je ubije) pčela zajedno sa polenom i/ili nektarom donosi i ostatke pesticida i dolazi do kumulativnog trovanja legla, pčel.društvo gubi brojnost i snagu, postaje podložna bolestima i eventualno strada.
KAKO SMANJITI OPASNOST OD TROVANJA PČELA PESTICIDIMA
-Unaprediti odnose pčelara i poljoprivrednika (obaveštavanje obližnjih pčelara kako bi zatvorili košnice).
-Primena pesticida u večernjim ili ranim jutarnjim satima kada su pčele u košnici.
-Umesto sintetičkih korišćenje sredstva prirodnog porekla koja nisu opasna za pčele.
-SREDSTVA ZA ŽAŠTITU KOJA SU PRIRODNOG POREKLA.
BIOFUNGICIDI
-na bazi Bacillus subtilis (preparat F-stop); suzbijanje Monillia fructigena na jabuci.
–na bazi spora Pythium oligandrum (preparat Polyversum); suzbijanje sive truleži vin.loze, jagode, trulež glavnice pšenice; bela trulež suncokreta i uljane repice i dr.
BIOINSEKTICIDI
-Novodor FC (krompirova zlatica)
-Forey 48 B (gubar, dudovac)
-Biobit WP (grožđani moljac, v.kupusar)-Naturalis Biogard (crvena ovćna grinja)
BILJNI EKSTRATI
-Kingbo AS, insektoakaricid, proizveden iz lekovite biljke Sophora flavescens (biljne vaši, kruškina buva, crveni pauk, voćne muve, mineri, smotavci, tripsi, kupusar, itd…)
–Vegard AS, fungicid, ekstrat korena Rabarbare(pepelnica,plamenjača, sivaplesan i antraknoza).
–Chitosan AS , fungicid, ekstrakt kineske lekovite biljke Polygonum cuspidatum,dvostruko delovanje:na patogene i na biljna tkiva (smanjuje stepen propadanja izazvan gljivicama, virusima, bakterijama i značajno smanjuje napad nematode).
–Timorex Gold, fungicid, ulje čajnog drveta (Melaleuca alternifolia) + parafinsko ulje(sivatrulež krastavcai maline)
•Epin extra, imunomodulator(kod stresa od grada, poplava, oštećenja ili gubitka lisne i nadzemne mase, rasađivanja…)
•Cirkon, imunomodulator, prirodni ekstrakt biljke Echinacea purpurea (podstiče imuni odgovor biljaka na sve stresne uslove, pospešuje ukorenjavanje i”primanje” biljaka kod sadnje, rasađivanja, presađivanja)
Last modified: April 30, 2023
