Autor teksta: Dr med. Rodoljub Živadinović,
spec. epidemiologije i apitarapeut predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)
Decenijama unazad govori se o šećeru kao zameni za med. Iako postoji tvrdnja da je kristalni šećer toliko štetan, da danas ne bi mogao dobiti dozvolu za proizvodnju, kada već ne bi postojao, i iako znamo za brojne naučne studije koje pokazuju veliku korist po ljudsko zdravlje, to sve do danas nije bilo dovoljno lekarima da to prihvate.
Kao lekar i pčelar, ali i vlasnik inostranog sertifikata apiterapeuta, mogu da kažem da već 20 godina odlično znam za studije koje govore o tome da redovno konzumiranje meda već posle dve nedelje snižava nivo šećera u krvi u proseku za 6% (Noori Al Waili, 2003), kao i da statistički značajno obara nivoe masnoća u krvi, holesterol za 7%, štetni LDL za 1%, dok se korisni HDL povećava za 2% (Noori AlWaili, 2003). Ali ako bih krenuo od kolege do kolege lekara, utvrdio bih da apsolutno niko za tako nešto do danas nije čuo. Čak se ide dotle da se recimo srčanim bolesnicima zabranjuje da jedu med. Kakav tragični nonsens!
Voleo bih da čujem koja to hrana osim meda ima sposobnost da podigne nivo korisnih masnoća (HDL) u organizmu? A HDL nas bukvalno štiti od štetnih masnoća. Ali, u današnjem svetu, što su činjenice jače, tim gore po činjenice.
U medu je dokazanma statistički značajna antioksidativna aktivnost (Frankel, 1998; Gheldof, 2002; Aljadi i Kamaruddin, 2004; Beretta, 2005; D’Arcy, 2005), koja uglavnom potiče od polifenola iz meda (Gheldof, 2002; Al-Mamary, 2002; Fahey i Stephenson, 2002; Aljadi i Kamaruddin, 2004; Inoue, 2005; Blasa, 2006; Nagai, 2006).
Poznato je da med ima statistički značajnu zavisnost između antioksidativne aktivnosti meda, sadržaja polifenola u medu i in vitro oksidacije lipoproteina u ljudskom serumu (Gheldof, 2003). Inače, oksidativna izmena lipoproteina je važan faktor u nastanku arterioskleroze.
Redovno konzumiranje meda povećava antioksidativnu moć ljudske plazme (Schramm, 2003; Noori Al Waili, 2003), i statistički značajno podiže nivoe antioksidativnih materija u organizmu (Noori Al Waili, 2003).
Malo je poznato da suncokretov med ima visoku antioksidativnu aktivnost (Frankel, 1998), a na žalost je malo cenjen među potrošačima uglavnom zbog osobine da brzo kristališe, što mu nikako nije mana, naprotiv, jer vam med kristalizacijom upravo dokazuje da je prirodni, a ne falsifikat.
Redovni unos meda povećava nivo azotnih oksida plazme koji imaju zaštitnu ulogu kod kardiovaskularnih oboljenja (Al Waili i Boni, 2004).
Kao što vidite, sve se ovo zna već decenijama, ali…
Da li je gore navedeno poznato lekarima?
Lično tvrdim da skoro nijedan moj kolega lekar ovo ne zna. Na fakultetima se o tome ne uči baš ništa. Lobisti raznih egzotičnih grana komplementarne medicine izborili su se da se apiterapija izbaci sa liste metoda za prevenciju i lečenje u Republici Srbiji. Tragedija. Iz nečijih interesa zanemarena su ogromna svetska dostignuća apiterapije, čak i u lečenju rana inficiranih bakterijama otpornim na sve poznate antibiotike, gde moderna medicina nema šta da traži. Mnogo je veliki posao pred nama da bismo se izborili za status apiterapije kakav zaslužuje, i kakav već uveliko uživa u SAD, Nemačkoj, Japanu…
Kako med polako postaje zamena za šećer?
Savremena civilizacija je preterala svaku meru sa upotrebom kristalnog šećera. Med, nasuprot lošim efektima čistog šećera, pruža brojne koristi organizmu.
Konzumiranje meda može poboljšati kontrolu šećera u krvi i smanjiti nivoholesterola i triglicerida u krvi, navodi se u nedavnoj studiji objavljenoj u Nutrition Reviews. Ja bih rekao ”EUREKA”, jer eto konačno su na Medicinskom fakultetu u Torontu otkrili ono što mi znamo decenijama. Svakako je ohrabrujuća vest da se istina probija do zvaničnih medicinskih krugova. Naravno, ne očekujte da to bude lako, jer je farmaceutska industrija itekako zainteresovana da se o tome ne pročuje nadaleko i naširoko.
„Ovi rezultati su iznenađujući jer med sadrži oko 80 posto šećera“, rekao je za medije Tauseef Khan, viši istraživač na studiji i naučni saradnik u nutricionističkim naukama na Medicinskom fakultetu Temerty Univerziteta u Torontu. Kad sam pročitao vest ”iznenađujući” stresao sam se od jeze. Nas su takve vesti iznenadile pre dvadesetak godina, a zvaničnu medicinu tek danas. Ali dobro, nikad nije kasno za nova saznanja.
„Ako koristite konzumni šećer, sirup ili neki drugi zaslađivač, zamena tih šećera medom može smanjiti kardio-metaboličke rizike“, rekao je Tauseef.
Istraživači iz Toronta sproveli su sistematski pregled dokumentacije, ali i uradili meta-analizu 18 kliničkih ispitivanja koja su uključivala preko 1.100 učesnika kako bi utvrdili uticaj meda na srce i metaboličke faktore rizika, navodi se u saopštenju studije.
U studiji su kombinovali rezultate svih ispitivanja konzumiranja meda kod ljudi sa metaboličkim bolestima.
Konzumiranje meda dovelo je do nižih nivoa glukoze u krvi, ukupnog holesterola i triglicerida.
Khan kaže da je nivo snižavanja glukoze i holesterola klinički bio „vrlo mali“.Međutim, kako je pojasnio, to pokazuje da nema štete od konzumiranja meda i da takvo smanjenje, iako malo, takođe može pružiti dugoročnu korist.
Moram da priznam da me je jeza obuhvatila i kad sam čitao reči ”vrlo mali” u njegovoj izjavi. Dragi gospodine Khan, navedite nam koja to druga hrana osim meda može postići i toliki efekat?
Znamo li uopšte šta je to med?
Imamo čitavo malo bogatstvo u rukama koje se zove med! Med je maltene jedina hrana koja na naše trpeze dolazi direktno iz prirode, bez ikakve prerade, aditiva i konzervanasa. I pored svih tih činjenica, dovodi i do tako divnih korisnih efekata na ljudski organizam, ako se redovno konzumira smanjuje nivoe svega što ne valja, a podiže nivoe svega što je korisno za naš organizam. Recimo, podiže nivoe vitamina C i betakarotena u organizmu (Noori Al Waili, 2003), a njih nema u medu u tolikim količinama. To praktično znači da pospešuje njihovo usvajanje iz hrane. Zar to nije magija prirode? Zato se i preporučuje dodavanje meda svakoj vrsti hrane, naravno u malim količinama (da joj ne bi promenio ukus), jer su i one sasvim dovoljne. Nakon kuvanja i prohlađivanja hrane, dodajte med i čvrstoj i tečnoj hrani, i imaćete ne samo koristi od meda, već i koristi od boljeg varenja hrane i veće apsorpcije korisnih materija iz nje.
Last modified: May 6, 2023
